Ljubičasti pojas (8.5–10 god)

Ljubičasti pojas nastavlja razvoj kreativnog programiranja kroz tri velika pravca: igre, priče i muziku, uz sve ozbiljniji rad sa robotikom i fizičkim uređajima.

Učenici sada već imaju dovoljno iskustva da projekti postanu složeniji. U programerskom smislu uvodimo uslovne komande, logičke operatore, promenljive i funkcije, a istovremeno nastavljamo da razvijamo veštine rešavanja problema, debagovanja i rada na projektima kroz više iteracija.

Važan deo kursa je i razumevanje kako više delova programa može da radi istovremeno — kroz sinhronizaciju, koordinaciju i paralelno izvršavanje.

Grupe su do šestoro učenika, čas traje 75 minuta, jednom nedeljno.

Na Ljubičastom pojasu učenici prave poznate tipove igara kao što su Pong i lavirint, ali ih koriste kao prostor za učenje ozbiljnijih programskih koncepata.

Upoznaju elemente koji se pojavljuju u velikom broju igara: rezultat, nivoi, skrolovanje pozadine, uslovi za pobedu ili poraz i različiti načini upravljanja.

Kroz takve projekte promenljive i uslovne komande prestaju da budu apstraktni pojmovi i postaju alati za rešavanje konkretnih problema u igri.

Kako projekti postaju veći, učenici počinju da razmišljaju i o tome kako je program organizovan.

Kroz priče i interaktivne projekte prvi put ozbiljnije koriste funkcije, dok kroz razgovore između likova i vremenski usklađene događaje uče o sinhronizaciji i paralelnom izvršavanju.

Cilj je da učenici ne razmišljaju samo o tome da program radi, već i kako da ga naprave preglednijim, ponovljivim i lakšim za menjanje.

U okviru Ljubičastog pojasa učenici će raditi sa dronovima, LEGO WeDo sistemom i micro:bitom, kao i drugim robotičkim tehnologijama u zavisnosti od projekta.

Kroz aktivnosti kao što su Dron Golf, prevlačenje konopca, ples robota i drugi timski izazovi, učenici istražuju kretanje kroz prostor, x, y i z osu, brzinu motora, nagib, ubrzanje i senzore za daljinu i boju.

Na taj način programiranje se sve više povezuje sa fizičkim svetom, a učenici vide kako ista programska ideja može da upravlja likom na ekranu, robotom ili dronom.

Jedna od važnih novih veština na ovom nivou je čitanje i ispravljanje programa koji učenik nije sam napisao.

Kroz debugging izazove učenici dobijaju projekte sa greškama, pokušavaju da pronađu uzrok problema i poprave program.

Uče da greška nije znak neuspeha, već normalan deo programiranja, i postepeno razvijaju naviku da problem rešavaju kroz posmatranje, testiranje, pretpostavku i novu probu.

Kroz projekte u kojima učenici nastavljaju već započet rad upoznajemo ih i sa idejom ponovne upotrebe postojećeg koda i nadogradnje tuđeg projekta.

Ne počinje svaki program od praznog ekrana. Važna programerska veština je i da se učenik snađe u postojećem projektu, razume kako je napravljen i pronađe način da mu doda nešto svoje.

Time dodatno razvijamo kreativnost, ali i samostalnost u radu sa složenijim projektima.

Od Ljubičastog pojasa učenici dobijaju i više prostora da utiču na sopstveni put kroz program.

U dogovoru sa predavačem, deo završnih časova mogu da izaberu prema svojim interesovanjima. To mogu biti Scratch, micro:bit, dronovi, LEGO robotika ili neka druga tema i tehnologija koju žele dodatno da istraže.

Na taj način počinjemo da ih učimo ne samo kako da rešavaju zadatke koje dobiju, već i kako da prepoznaju šta ih najviše zanima i izaberu pravac u kojem žele da nastave da se razvijaju.