Narandžasti pojas (5.5–6.5 god)

Narandžasti pojas je drugi kurs u okviru programa Juniori i namenjen je deci uzrasta 5,5–6,5 godina.

Kurs kombinuje robotiku i programiranje, ali istovremeno razvija i prve ozbiljnije veštine računarskog razmišljanja. Učenici nastavljaju da koriste dekompoziciju i algoritamsko razmišljanje, a postepeno upoznaju i prepoznavanje šablona i apstrakciju.

Cilj nije da deca pamte programske komande, već da kroz praktične zadatke nauče da posmatraju problem, prepoznaju šta se ponavlja, izdvoje ono što je važno i pokušaju da pronađu sopstveno rešenje.

Uzrast 5,5–6,5 godina. Grupe su do šestoro učenika, čas traje 45 minuta, jednom nedeljno.

Na Narandžastom pojasu učenici nastavljaju rad sa LEGO Education SPIKE Essential setovima, a upoznaju i LEGO WeDo 2.0.

Robotički projekti povezuju gradnju LEGO modela sa vizuelnim programiranjem. Učenici tako vrlo brzo vide vezu između komande koju su zadali i ponašanja modela koji su sami napravili.

Počinju sa jednostavnijim konstrukcijama, a zatim prelaze na složenije modele sa više delova, motorima i senzorima.

Praviće i programirati modele koji mogu da se kreću pravolinijski, skreću, reaguju na udaljenost ili boju, kao i konstrukcije koje koriste jedan ili više motora.

Robotički časovi se najvećim delom izvode u paru, a završnica često uključuje timski izazov, zajedničko rešavanje problema ili malo takmičenje.

Programerski deo kursa najvećim delom je baziran na ScratchJr-u.

Učenici nastavljaju da razvijaju razumevanje sekvenci i događaja, a uvode i jedan od najvažnijih programskih koncepata — petlje.

Projekti postaju složeniji: više likova može da se kreće i reaguje istovremeno, pa učenici upoznaju prve ideje paralelnog izvršavanja, vremenske sinhronizacije i ponovnog pokretanja programa.

Na taj način program više nije samo jedna linija komandi, već mali sistem u kojem se različite stvari događaju zajedno.

Važan deo Narandžastog pojasa ostaje kreativnost.

Učenici crtaju sopstvene likove, koriste kameru, dodaju svoje fotografije i glasove i od tih elemenata prave sopstvene interaktivne priče i animacije.

Time programiranje povezuju sa nečim što je njima lično i blisko. Projekat više nije samo zadatak koji treba završiti, već prostor u kojem mogu da naprave nešto što zaista izgleda kao njihovo.

Kroz različite robotičke i programske zadatke učenici počinju da primećuju da se mnogi problemi ponavljaju u sličnom obliku.

Ako prepoznaju šablon, mogu da iskoriste rešenje koje već poznaju. Ako uspeju da izdvoje ono što je za problem najvažnije, počinju da razvijaju i prve veštine apstrakcije.

Ove veštine nisu važne samo za programiranje. One pomažu deci da bolje razumeju zadatke iz matematike, prirode i svakodnevnog života.

Na ovom nivou učenici sve češće rade u paru ili malom timu.

Dogovaraju se kako će napraviti model, ko će šta uraditi, testiraju program i zajedno pokušavaju da pronađu rešenje kada nešto ne funkcioniše kako su očekivali.

Na taj način razvijaju saradnju, komunikaciju, upornost i kritičko razmišljanje, uz veoma malo vremena provedenog pasivno ispred ekrana.

Narandžasti pojas tako predstavlja sledeći korak od jednostavnog praćenja instrukcija ka tome da učenici počnu da prepoznaju obrasce, kombinuju ideje i sve češće sami pronalaze način da reše problem.